Zašto evropa?
Savremenih mitova, između ostalog i ovih o Evropskoj Uniji, sve je više I više danas. Mitovi vrebaju iza svakog ćoška,a uzrok tome je nedovoljna edukacija ljudi o ovoj temi. Upravo je naš cilj da,na zabavan I efikasan način, edukujemo ljude I približimo ih stvarnosti.
Mit broj 1: Ulaskom u Evropu se gubi srpski identitet
EU je zajednica država u kojoj one ostvaruju svoje interese I to efikasnije nego što bi one samostalno mogle. Međutim, one se ne odriču svog suvereniteta već poveravaju deo njega EU. Srbija će u određenim oblastima deliti nadležnost sa EU a u pojedinim zadržati isključivu nadležnost.
Mit broj 2: Članstvo u EU nas uslovljava da pristupimo NATO paktu
Prema osnivačkim ugovorima članstvo u EU nije uslovljeno članstvom u NATO paktu. Postoji 6 zemalja članica EU koje nisu članice NATO-a: Austrija, FInska,Malta,Kipar,Irska I Švedska.EU nije vojni savez. Republika Srbija,kao I ostale članice prave sopstveni izbor o ovom pitanju.
Mit broj 3: Neće biti ćirilice
Evropska Unija poštuje nacionalni identitet I jezičku I kulturnu razliku država članica. Ulaskom u EU svaki zvanični jezik države članice postaje zvanični jezik EU.Samim tim ulaskom Srbije u EU srpski jezik postaje zvanični jezik EU, a ćirilica već jeste zvanično pismo zahvaljujući Bugarskoj.
Mit broj 4: Isti proizvodi-različit kvalitet
Mit broj 5: Ješćemo GMO
EU ima jedan od najstarijih režima kada je u pitanju GMO. Zabranjeno je plasiranje na tržište GMO hrane koja nije prošla proceduru odobravanja. U procesu izdavanja dozvole za GMO kulturu predviđen je sistem dodatne zaštite za države članice koji im omogućava da zabrane uzgajanje GMO na svojoj teritoriji
Pridruživanje Srbije EU nosi sa sobom obavezu usklađivanja naših propisa sa propisima EU radi povećanja standarda za proizvodnju mnogih proizvoda. Ovo podrazumeva I povećani sistem zaštite potrošača.
Mit broj 6: EU eksploatiše radnike
EU određuje minimum standarda koje države članice moraju da potuju u oblasti radnog prava, socijalnog i zdravstvenog osiguranja.Politika EU u oblasti zapošljavanja teži ka visokom stepenu prava radnika, a u pojedinim zemljama članicama EU je sve prisutniji trend opadanja broja radnih sati.
Mit broj 7: Neće biti posla za srpske poljoprivrednike
Ulaskom Srbije u EU srpski poljoprivrednici neće biti diskriminisani.Svi poljoprivredni proizvođači iz Srbije imaće ista prava na podsticaje i subvencije u trenutku kada Srbija postane država članica EU.Budžet EU za poljoprivredu iznosi više od trećine ukupnog budžeta EU, te će subvencije države biti i veće.Srbija će članstovm u EU takođe imati priliku da poveća iznos sredstava namenjenih ruralnom razvoju, izgradnji infrastrukture i konkurentnosti srpske poljoprivrede.
Mit broj 8: Ulaskom u EU nestaće srpski tradicionalni proizvodi
Članstvom Srbije u EU omogućiće se prepoznavanje određenog srpskog proizvoda kao i kraja iz kog taj proizvod dolazi. U Srbiji postoje 33 proizvoda koji su zaštićeni imenom porekla ili geografskom oznakom na nacionalnom nivou.Proizvodi sa oznakam kvaliteta postižu u proseku višu cenu od istih takvih proizvoda koji nemaju zaštićeno poreklo ili zaštićen postupak proizvodnje.Samim tim, proizvođači tradicionalnih proizvoda mogu da odvoje svoj proizvod od sličnih i postignu bolju cenu na EU tržištu.
Mit broj 9: Srpska privreda propada zbog EU
Tržište EU je tržište bez carina i drugih uvoznih ograničenja i države članice EU su odgovorne za upravljanje svojom privredom i suvereno upravljaju svojom poreskom politikom.
Članstvo Srbije u EU donosi niz pogodnosti za srpsku privredu koje se ogleda u ukidanju prepreka slobodnoj trgovini robom,slobodno kretanje radnika i kapitala,sloboda pružanja usluga na celom tržištu EU, povećanje investicija, zaposlenih i plata.
Mit broj 10: Članstvo u EU donosi više štete nego koristi
Evropska Unija različitim programima i donacijama pomaže Srbiji. Program za Srbiju u okviru IPA - Instrumenta za pretpristupnu pomoć ( vredan 178,7 miliona evra),program podrške nevladinom sektoru ( vredan 2,5 miliona evra), program TEMPUS ( vredan 4 miliona evra),sredstva za izbeglice u okviru Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja ( vredan 12 miliona evra), kao i IPA 2 za 2014-2020 samo su neki od mnogobrojnih vidova pomoći EU Srbiji.Ukupan budžet za Srbiju za ovaj period iznosi milijardu i petstvo osam miliona evra.
